Postoji mnogo različitih faktora koji mogu uticati na mentalno zdravlje mladih i stvoriti određene probleme. U današnje vreme uticaj društvenih mreža je veoma prisutan kod svih generacija, međutim kod mladih može imati veći uticaj, jer oni još uvek nisu oformljeni kao ličnosti.

Društvene mreže su nam omogućile da komuniciramo sa ljudima iz celog sveta, kao i brzu razmenu informacija. Danas postoji mnogo različitih platformi koje mladi koriste kao što su Instagram, Facebook, TikTok, Snapchat...Pored ovih pozitivnih postoje i negativne strane društvenih mreža koje mogu ugroziti mentalno zdravlje mladih.

Jedan od uticaja društvenih mreža jeste stvaranje osećaja straha od propuštanja nečega važnog („FOMO“ - stah od propuštanja, neupoćenost u događaje). Taj strah nas podstiče da često proveravamo društvene mreže i da redovno pratimo šta drugi ljudi objavljuju kako bismo bili u toku sa dešavanjima. Što više pratimo šta drugi ljudi objavljuju, sve vise poredimo naš život sa njihovim i stvaramo osećaj da propuštamo nešto što oni doživljavaju. Ovo je zapravo neki oblik anksioznosti – konstanatna potreba za prelistavanjem društvenih mreža.

Upravo zbog te opterećenosti i potrebe za stalnim boravkom na društvenim mrežama, zanemarujemo druge aktivnosti i manje smo skoncentrisani tokom dana. Ta anksioznost se odražava na kvalitet sna, gubitak fokusa (npr. za učenje), zapostavljanje obaveza...

Iako smo često svesni da to što vidimo na društvenim mrežama nije realnost, mi se opet poredimo sa tim objavama i mislimo da smo manje vredni. Ove osobe često pokazuju uznemirenost kada im se isprazni baterija na telefonu ili pri gubitku internet konekcije...

Najosetljivija grupa ljudi jesu mlađe generacije, jer oni još uvek nisu sposobni da naprave razliku, pa gledanjem savršenih društvenih mreža postaju sve više ogorčeni svojim „nesavršenim“ životom. Na ovaj način nastaje nezadovoljstvo životom u kome korisnik ne može da priušti luksuzna putovanja, izlaske...često nastaju i poremećaji u ishrani da bi se postigla savršena forma sa Instagrama.

Mladi na osnovu broja lajkova, šerova, komentara, pratilaca vrednuju sebe i stvaraju svoj lični identitet. Međutim ukoliko lajkovi ili pratioci izostanu (ili čak dođe do negativnih komentara), sebe smatraju manje vrednima, nebitnima, odbačenima...

Ono što je najvažnije, jeste da mladi razviju temeljni nivo samoprihvatanja i samopouzdanja. Jedino će na ovaj način uspeti da razviju otpornost na nedostatke i izazove društvenih mreža. Mladi treba da nauče da vole sebe i ne treba da se trude da budu nešto što nisu. Ne moraju svi da izgledaju isto i da vode isti život. Uz više zajedničkih aktivnosti, druženja van društvenih mreža ovaj problem nije teško rešiti.