U poslednje vreme sam primetila da sve više tinejdžera oduzima sebi život zbog problema koje imaju.

Verovatno je presudno to što smatraju neispravnim da podele ono što osećaju sa nekim.

Naravno, deca se susreću sa mnogim problemima ali većina njih to zadrzava u sebi, smatrajući da ako ne pričaju o tome problema neće ni biti. To nije tako. Time se oni samo nagomilavaju, dok prosto ne puknemo i ne uradimo nešto kao što je samoubostvo.

Za svaki problem postoji rešenje, ali da bi se on rešio moramo da budemo iskreni prvenstveno prema sebi.

Znaci, da bismo rešili problem moramo da ga prihvatimo kako bi se suočili sa njim.

Ukoliko ne možemo sami da ga resimo U REDU JE potražiti pomoc od nekog starijeg i zrelijeg od nas, pa i stručnjaka. Zato oni i postoje, zar ne?

Svako bi trebao da vodi računa o svom mentalnom zdravlju, jer kad tad se desi nesto sto ga naruši.

Zato treba pričati o osećanjima, TO NIJE SRAMOTA! 

Dakle, u redu je da budeš tuzan/-a, uplasen/-a ili bilo kako da se osecas i ukoliko to sebi dozvoliš i podeliš sa nekim ono sto te muči već ćes se osećati mnogo bolje.

Jer kako se kaže, iskren razgovor rešava sve probleme.

Poznato nam je da stres utiče negativno kako na naše fizičko, tako i na naše mentalno zdravlje. Jedan od načina na koji možemo da upravljamo stresom je rekreacija. 

Tokom fizičke aktivnosti u mozgu se odigravaju različiti hemijski procesi, poput proizvodnje endorfina i seratonina, koji kao rezultat daju bolje raspoloženje, oslobađaju nas negativne energije, doprinose samopouzdanju, boljoj koncentraciji, boljem snu i naposletku se u celosti osećamo bolje. Vežbanje osigurava bolji protok krvi kroz telo i samim ti bolji dotok do mozga što ovaj važan organ štiti od povreda i bolesti, a istovremeno unapređuje pamćenje i jasnije razmišljanje. Vežbanje nas oslobađa mentalne napetosti čime pripremamo svoje telo i um da izdrži visoke napore i stresne situacije.

Fizička aktivnost i anksioznost:

Fizička aktivnost se pokazuje kao značajan faktor u tretmanu povišene anksioznosti. Budući da anksioznost može proizilaziti iz nagomilanog stresa, sve prethodno opisano važi i ovde. Dodatno, fizička ativnost će se pozitivno odraziti i na sveukupnu energičnost, zadovoljstvo, samopouzdanje, distanciranje od iracionalnih briga i racionalnije sagledavanje istih.

Fizička aktivnost i depresija:

Postoje istraživanja koja dokazuju da je efekat fizičke aktivnosti na osobe sa blažim oblicima depresije gotovo isti kao efekat antidepresiva (samo bez nuspojava). Osnova za to je, takođe, lučenje hormona sreće i zadovoljstva pod uticajem fizičke aktivnosti. Kada je u pitanju depresija, vežbanje je značajno i zbog struktuiranja vremena, preuzimanja odgovornosti za brigu o sebi, aktiviranja osećaja korisnosti, redukovanja osećaja bezvoljnosti, jačanja samopouzdanja, regulisanje nesanice i apetita.

Oblici fizičke aktivnosti za koje se zna da mogu uticati na redukaovanje nivoa anksioznosti i depresije su: plivanje, ples, joga, pilates. Takođe, i šetnja može imati terapeutski, relaksirajući efekat. Pravilno držanje, uravnoteženo disanje, ispravljena kičma i bivanje u sadašnjem trenutku (opažanje kako vaša čula reaguju na spoljašnje draži, dok negativne misli puštate da prolaze ne pridajući im značaj), znatno mogu poboljšati raspoloženje.

Fizička aktivnost i učenje:

Fizička aktivnost pokazuje se kao dobar način za poboljšanje koncentracije i fokusa pažnje, što se dalje odražava i na kvalitet pamćenja i motivaciju. Takođe, utiče na razvoj moždanih ćelija i neuronskih veza pa se postiže pozitivan efekat na celokupno mentalno funkcionisanje svih generacija. Preporuka je, naročito tokom veoma stresnih perioda (ispitni rokovi, kraj polugodišta), pronaći makar malo vremena tokom dana za bilo kakvu fizičku aktivnost, i posmatrati je ne kao gubljenje vremena već kao ventil za stres, strah, i ostale negativne emocije koje se gomilaju, i koje, ako im ne damo taj ventil mogu početi da nas blokiraju.