Rešavanje problema
skolskiblog213 | 27 Februar, 2023 23:45
Teško je postaviti rešenja za svaki problem. Svako ima neki svoj način da prebrodi težak period u životu ili da reši problem. Nekada je dovoljno da se isplačemo, ili da porazgovaramo sa nekim... Pomoć nije za kukavice nego za hrabre, za one koji su spremni da se suoče sa sobom.
Svaki problem je rešiv, naravno za neke treba više vremena, za neke manje. Zato se trudite da radite ono što vas čini srećnim i da se odvojite od stvari koje vam stvaraju stres. Ja npr pojedem nešto lepo. Volim da se prošetam i razmišljam o stvarima koje me muče i pokušam sama da ih rešim. Često volim i da razgovaram o tome što me muči sa ljudima kojima verujem, to mi pomaže, da sve probleme stavim u jedan ćošak. Tako pokušam da nađem neko rešenje. Neki ljudi vole samo da budu sami. Čula sam da određena muzika pomaže da se osećate lepše. Mnogi vole da gledaju neki film ili seriju, prosto da se odmore. Boravak sa životinjama pomaže, ovo je za one koji vole životinje naravno. Sigurna sam da će vam nešto od ovoga pomoći, ili da će te naći neki svoj unikatni način rešavanja problema. Zapamtite, ništa nije večno pa ni taj vaš problem. Srećno
U redu je pokazati osaećanja
skolskiblog213 | 24 Februar, 2023 16:56
U poslednje vreme sam primetila da sve više tinejdžera oduzima sebi život zbog problema koje imaju.
Verovatno je presudno to što smatraju neispravnim da podele ono što osećaju sa nekim.
Naravno, deca se susreću sa mnogim problemima ali većina njih to zadrzava u sebi, smatrajući da ako ne pričaju o tome problema neće ni biti. To nije tako. Time se oni samo nagomilavaju, dok prosto ne puknemo i ne uradimo nešto kao što je samoubostvo.
Za svaki problem postoji rešenje, ali da bi se on rešio moramo da budemo iskreni prvenstveno prema sebi.
Znaci, da bismo rešili problem moramo da ga prihvatimo kako bi se suočili sa njim.
Ukoliko ne možemo sami da ga resimo U REDU JE potražiti pomoc od nekog starijeg i zrelijeg od nas, pa i stručnjaka. Zato oni i postoje, zar ne?
Svako bi trebao da vodi računa o svom mentalnom zdravlju, jer kad tad se desi nesto sto ga naruši.
Zato treba pričati o osećanjima, TO NIJE SRAMOTA!
Dakle, u redu je da budeš tuzan/-a, uplasen/-a ili bilo kako da se osecas i ukoliko to sebi dozvoliš i podeliš sa nekim ono sto te muči već ćes se osećati mnogo bolje.
Jer kako se kaže, iskren razgovor rešava sve probleme.
Pozitivni uticaj fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje tinejdžera
skolskiblog213 | 24 Februar, 2023 16:55
Poznato nam je da stres utiče negativno kako na naše fizičko, tako i na naše mentalno zdravlje. Jedan od načina na koji možemo da upravljamo stresom je rekreacija.
Tokom fizičke aktivnosti u mozgu se odigravaju različiti hemijski procesi, poput proizvodnje endorfina i seratonina, koji kao rezultat daju bolje raspoloženje, oslobađaju nas negativne energije, doprinose samopouzdanju, boljoj koncentraciji, boljem snu i naposletku se u celosti osećamo bolje. Vežbanje osigurava bolji protok krvi kroz telo i samim ti bolji dotok do mozga što ovaj važan organ štiti od povreda i bolesti, a istovremeno unapređuje pamćenje i jasnije razmišljanje. Vežbanje nas oslobađa mentalne napetosti čime pripremamo svoje telo i um da izdrži visoke napore i stresne situacije.
Fizička aktivnost i anksioznost:
Fizička aktivnost se pokazuje kao značajan faktor u tretmanu povišene anksioznosti. Budući da anksioznost može proizilaziti iz nagomilanog stresa, sve prethodno opisano važi i ovde. Dodatno, fizička ativnost će se pozitivno odraziti i na sveukupnu energičnost, zadovoljstvo, samopouzdanje, distanciranje od iracionalnih briga i racionalnije sagledavanje istih.
Fizička aktivnost i depresija:
Postoje istraživanja koja dokazuju da je efekat fizičke aktivnosti na osobe sa blažim oblicima depresije gotovo isti kao efekat antidepresiva (samo bez nuspojava). Osnova za to je, takođe, lučenje hormona sreće i zadovoljstva pod uticajem fizičke aktivnosti. Kada je u pitanju depresija, vežbanje je značajno i zbog struktuiranja vremena, preuzimanja odgovornosti za brigu o sebi, aktiviranja osećaja korisnosti, redukovanja osećaja bezvoljnosti, jačanja samopouzdanja, regulisanje nesanice i apetita.
Oblici fizičke aktivnosti za koje se zna da mogu uticati na redukaovanje nivoa anksioznosti i depresije su: plivanje, ples, joga, pilates. Takođe, i šetnja može imati terapeutski, relaksirajući efekat. Pravilno držanje, uravnoteženo disanje, ispravljena kičma i bivanje u sadašnjem trenutku (opažanje kako vaša čula reaguju na spoljašnje draži, dok negativne misli puštate da prolaze ne pridajući im značaj), znatno mogu poboljšati raspoloženje.
Fizička aktivnost i učenje:
Fizička aktivnost pokazuje se kao dobar način za poboljšanje koncentracije i fokusa pažnje, što se dalje odražava i na kvalitet pamćenja i motivaciju. Takođe, utiče na razvoj moždanih ćelija i neuronskih veza pa se postiže pozitivan efekat na celokupno mentalno funkcionisanje svih generacija. Preporuka je, naročito tokom veoma stresnih perioda (ispitni rokovi, kraj polugodišta), pronaći makar malo vremena tokom dana za bilo kakvu fizičku aktivnost, i posmatrati je ne kao gubljenje vremena već kao ventil za stres, strah, i ostale negativne emocije koje se gomilaju, i koje, ako im ne damo taj ventil mogu početi da nas blokiraju.
NEGATIVAN UTICAJ DRUŠTVENIH MREŽA ˝FOMO˝
skolskiblog213 | 22 Februar, 2023 19:06
Postoji mnogo različitih faktora koji mogu uticati na mentalno zdravlje mladih i stvoriti određene probleme. U današnje vreme uticaj društvenih mreža je veoma prisutan kod svih generacija, međutim kod mladih može imati veći uticaj, jer oni još uvek nisu oformljeni kao ličnosti.
Društvene mreže su nam omogućile da komuniciramo sa ljudima iz celog sveta, kao i brzu razmenu informacija. Danas postoji mnogo različitih platformi koje mladi koriste kao što su Instagram, Facebook, TikTok, Snapchat...Pored ovih pozitivnih postoje i negativne strane društvenih mreža koje mogu ugroziti mentalno zdravlje mladih.
Jedan od uticaja društvenih mreža jeste stvaranje osećaja straha od propuštanja nečega važnog („FOMO“ - stah od propuštanja, neupoćenost u događaje). Taj strah nas podstiče da često proveravamo društvene mreže i da redovno pratimo šta drugi ljudi objavljuju kako bismo bili u toku sa dešavanjima. Što više pratimo šta drugi ljudi objavljuju, sve vise poredimo naš život sa njihovim i stvaramo osećaj da propuštamo nešto što oni doživljavaju. Ovo je zapravo neki oblik anksioznosti – konstanatna potreba za prelistavanjem društvenih mreža.
Upravo zbog te opterećenosti i potrebe za stalnim boravkom na društvenim mrežama, zanemarujemo druge aktivnosti i manje smo skoncentrisani tokom dana. Ta anksioznost se odražava na kvalitet sna, gubitak fokusa (npr. za učenje), zapostavljanje obaveza...
Iako smo često svesni da to što vidimo na društvenim mrežama nije realnost, mi se opet poredimo sa tim objavama i mislimo da smo manje vredni. Ove osobe često pokazuju uznemirenost kada im se isprazni baterija na telefonu ili pri gubitku internet konekcije...
Najosetljivija grupa ljudi jesu mlađe generacije, jer oni još uvek nisu sposobni da naprave razliku, pa gledanjem savršenih društvenih mreža postaju sve više ogorčeni svojim „nesavršenim“ životom. Na ovaj način nastaje nezadovoljstvo životom u kome korisnik ne može da priušti luksuzna putovanja, izlaske...često nastaju i poremećaji u ishrani da bi se postigla savršena forma sa Instagrama.
Mladi na osnovu broja lajkova, šerova, komentara, pratilaca vrednuju sebe i stvaraju svoj lični identitet. Međutim ukoliko lajkovi ili pratioci izostanu (ili čak dođe do negativnih komentara), sebe smatraju manje vrednima, nebitnima, odbačenima...
Ono što je najvažnije, jeste da mladi razviju temeljni nivo samoprihvatanja i samopouzdanja. Jedino će na ovaj način uspeti da razviju otpornost na nedostatke i izazove društvenih mreža. Mladi treba da nauče da vole sebe i ne treba da se trude da budu nešto što nisu. Ne moraju svi da izgledaju isto i da vode isti život. Uz više zajedničkih aktivnosti, druženja van društvenih mreža ovaj problem nije teško rešiti.
